Црно море

 sea (en)  Add category

Црно море (буг. Черно море, румунски: Marea Neagră, тур. Karadeniz, укр. Чорне море, рус. Чёрное море, грузијски: შავი ზღვა, грч. Μαύρη Θάλασσα) је водена маса између Мале Азије, Кавказа, Украјине и Балкана. Са Медитеранским морем повезано је Босфором. Годишњи уплив слане морске воде је 200 km³. Његова површина износи 422.000 km³ а тачка највеће дубине налази се на 2.210 m. Назив је добило због тамног одраза дрвећа са обала. У Црно море се улива река Дунав. Земље које окружују Црно море су: Турска, Бугарска, Румунија, Украјина, Русија и Грузија. Важни градови дуж обале су: Истанбул, Варна, Бургас, Севастопољ, Одеса... Црно море је највећи аноксични морски систем. Ово је резултат велике дубине и релативно малог салинитета (као и густине воде на већим дубинама. Слатка вода и морска вода мешају се само у горњих 100 до 150 метара, док се вода испод те границе (назване пиноклина) меша тек једном у хиљаду година. Због тога не долази до значајније размене плинова са површином, па органска материја у процесу труљења троши сав кисеоник. У овим условима, екстремофилни микроорганизми користе сулфат за оксидацију органске материје, при чему производе водоников сулфид и угљен диоксид. Ова мешавина је изразито токсична (дужа експозиција може бити смртоносна за људе), па се цели живот у мору налази у слоју од око 180 м испод површине. Недостатак микроорганизама и киссеоника погодовао је очувању хиљаду година старих људских артефаката као што су корита бродова и остаци насеља.
Велике количине органске материје падају на дно мора па се акумулишу у седиментима са концентрацијом и до 20%. Ова врста се седимената назива сапропел.
Постоји консензус међу научницима око теорије да је Црно море пре последњег леденог доба било слатководно језеро (барем у горњим слојевима), и да је током леденог доба било знатно плиће. Али, развој Црног мора из језера у море је још увек предмет многих научних расправа.
Постоје разни сценарији плављење Црног мора и преображај из слатководне у морску водену масу. Вилијам Рајан и Валтер Питмен предлажу катастрофични модел, док неки други модели предвиђају постепено преображење.
Модели се разликују по различитим теоријама око нивоа воде у слатководном језеру у тренутку када је средоземно море досегло висину при којој се могло прелити преко Дарданела и Босфора.
Са друге странем истраживање морског дна Егејског мора показује да је у 8. веку пне. постојао јак прилив слатке воде из смера Црног мора.