Космај

 планина, парк, Невидљив

Космај (626 m) је планина у Србији, у околини Сопота. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим узгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.

Назив Космај настао је од келтске речи cos (шума) и прединдоевропске речи maj (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење casa Maiac - станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Вероватно се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.

На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).