Белфаст

 град, capital city of state/province/region (en)

Белфаст је занимљив град. Полицијске станице личе на тврђаве. Пусто је. Градске улице су празне, иако је сунчано. Графити на зидовима нису уобичајени. Нема парола, ни љубавних порука, већ цртежа оружја, маскираних типова, крвожедних паса са разјапљеним чељустима са грбовима и заставама. Речено ми је да је Хотел Европа “место високог ризика”. Бомба је, кажу, подметана 73 пута. Питам: да ли су у тај број укључена и она подметања кад бомба закаже?
Преко пута хотела Европа налази се паб „Краун“. Прозорска стакла у пабу су тако обојена да, кад сте унутра, не можете са сигурношћу да тврдите да ли напољу пада киша, или је сунчано време, па чак ни да ли је дан или ноћ. Нема музике, само звуци звецкања пивским чашама и понеки баритон, који се дрзнуо да се накашље гласније од уобичајеног. Пробам “Гинис”.
На улицама ни ноћу нигде никог. Ни пса да залаје. Полицијски аутомобил, са сиреном, негде у даљини, само подцртава атмосферу пустоши.
Ујутро, међутим, све одједном оживи. Запита се човек где ли су сви ти људи нестали синоћ и одакле су јутрос измилели? Лица строга. Хладна. Бледа, некако. Не би им пало напамет да се случајно некоме насмеше. У Белфасту је пушење дозвољено свуда - не мора да се пуши напољу. Можда због тога нико ни не пуши док корача улицом. Застајем, палим цигарету, и настављам да корачам даље…