Gornje Podunavlje

 Park, prirodni rezervat, Ramsar site (en), forest belt (en)

Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" zastićeno je prirodno dobro I kategorije, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav, od 1367. do 1433. km njegovog toka. Deo je velikog ritskog kompleksa koji se proteže i kroz susedne Mađarsku i Hrvatsku i posmatrano u celini, predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih područja na tlu evropskog kontinenta. Čine ga dva velika rita, Monoštorski i Apatinski, koja zajedno tvore 19648 ha šuma, livada, bara i močvara, uključujući samu reku Dunav i njene brojne meandre.

Obimni meliorativni radovi preduzeti na isušivanju zemljišta u poslednja dva veka prouzrokovali su da se današnje područje pod uticajem plavnih voda druge najveće evropske reke svede na uski pojas uz Dunav, tako da današnje granice rezervata predstavljaju samo ostatak nekada mnogo rasprostranjenijih ritskih ekosistema na tlu Panonske nizije. Izgradnjom odbrambenog nasipa 60 - tih godina prošlog veka još jednom je drastično izmenjen vodni režim u tom području što je dalje ugrozilo opstanak podunavskih ritova. Tada su ti predeli, valjda poslednji put, izbegli sudbinu da budu potpuno iskrčeni i pretvoreni u obradivo zemljište. Pa ipak, zahvaljujući svojoj autentičnosti, celovitosti, kao i zadržanoj izvornosti to prirodno dobro danas uživa visok stepen zaštite.

Gornje Podunavlje nalazi se pod jakim uticajem Dunava i njegovog vodnog režima i upravo to je uzrok izuzetnog biodiverziteta ovog područja. Ako ste ga ikad posetili, morali ste uočiti život koji buja oko vas. Mnoge retke i ugrožene vrste našle su tu utočište, a verovatno zato što su i ljudske aktivnosti oduvek bile ograničene, i zadržale se do danas.

Tu beležimo izuzetno bogatstvo ornitofaune u kojoj se ističu retke vrste kao što su orao belorepan (Haliaeetus albicilla) i crna roda (Ciconia nigra). Gornje Podunavlje naseljava najveća populacija evropskog jelena (Cervus elaphus) u našoj zemlji, jedna od poslednjih takvih u autentičnom ritskom ambijentu. Takođe, na području rezervata očuvana su neka od najboljih mrestilišta na 2857 km dugom toku reke Dunav: Stari dunavac, Petreš, Srebrenica i Staklara. Guste, gotovo neprohodne ritske šume autohtonih topola i vrba danas su gotovo reliktnog karaktera. Kukurjak (Eranthis hyemalis), rebratica (Hottonia palustris) i borak (Hippuris vulgaris) neke su od najugroženijih vrsta koje svoje utočište nalaze na ovim prostorima.

Činjenica da Gornje Podunavlje naseljava veliki broj retkih vrsta s jedne strane hrani našu sujetu ali nas zapravo opominje i skreće pažnju na to da je sudbina njihovog opstanka u našim rukama.

Dunav, samim tim što predstavlja izvor života za mnoge biljne i životinjske forme, pružao je i pruža mogućnosti čoveku za bavljenjem raznim delatnostima, od kojih je, naročito u prošlosti, zavisio njegov opstanak. Posmatrajući geografske karte, uočavamo da se Dunav tokom vekova stalno meškoljio, verovatno pokušavajući pronaći neki svoj mir, idealan tok. U tom plesu po panonskoj ravnici čovek je uvek bio njegov verni pratilac. Upravo zbog toga se vremenom i formirala posebna ikonografija i kultura življenja u Podunavlju. Neka naselja, poput legendarnog Bodroga, našla su se na putu moćnoj reci i zauvek nestala u njenim virovima. Druga, pak, i danas neguju izvorni folklor i kolorit Podunavlja, kao što su Bački Breg, Bezdan, Bački Monoštor ili Sonta.

Savremeno shvatanje zaštite prirode, koje bazira na principima održivosti, pretpostavlja aktivnu ulogu ljudi, naročito lokalnog stanovništva, koje predstavlja okosnicu zaštite i razvoja prirodnih dobara. Jer, reč je o živom i aktivnom procesu koji podrazumeva svojevrsno "otključavanje" prirode smanjujući pritisak koji nameće eksploatacija a okrećući se ka uzgoju, zaštiti, turizmu, edukaciji i tome sličnim formama.