Манастир Манасија

Serbia and Montenegro / Central Serbia / Despotovac /
 историјски, Манастир, Интересантно место, UNESCO World Heritage Site (en), architectural heritage (en)
Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и припада такозваној „Моравској школи“. Подигао је деспот Стефан Лазаревић - Високи између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена „Ресавска школа“ била је по својим преводима и преписима чувена - и после пада деспотовине - кроз цео XV и XVI век.

Манастирски комплекс састоји се из:

* цркве
* велике трпезарије или такозване „школе“ (која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве)
* тврђаве са 11 кула од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).

У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и 2/3 фресака је неповратно пропало.

Западни део цркве, такозвана „припрата“ приликом једне експлозије у XVIII веку тешко је оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена.
Зграда Ресавске школе
Зграда Ресавске школе

Иако тешко оштећен, животопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака прво заслужује пажњу криторска композиција на западном зиду главног дела цркве, на којој је сачуван портрет деспота Стефана. На јужном и северном зиду - у певницама - очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ - Свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу).

Манасија је пустошена и разарана 1439, 1456, 1476, и 1734, а обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе (тада) СР Србије отпочео је 1956. године обимне конзерваторско-рестаураторске радове. Чишћења и конзервација фресака извршени су од 1959. до 1962. године.
Wikipedia article: http://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Манасија
Nearby cities:
Координате:   44°6'3"N   21°28'10"E

Comments

  • Манасија је један од последњих споменика српске средњовековне културе, окружена зидинама и високим кулама. Манасија је зидана само мермером почетком 15. века. Претворрен је у јако утврђење и дуго времена је био важан центар шширења средњовековне културе. Познат је по "Ресавској школи" преписивања манускрипта и црквенјих књига, као и по предивим фрескама. Цркву је подигао 1407 - 1418. године деспот Стефан Лазаревић.
  • Najveci ukras Manasije su njene freske. Sacuvano ih je oko pola a radilo ih je vise slikara. Spadaju medju najlepse freske iz XV veka. Izdvajaju se Sveti ratnici, proroci Gedeon, Avakum i Zaharije kao i dva Arhanjdjela. Izdvaja se i ktitorska freska Despota Stefana kako prinosi model hrama Svetoj Trojici.
  • Molim vas da skinete moju fotografiju (snimak iz vazduha - prva sa desne strane) jer nemate moju dozvolu za koriscenje. Pozdrav, Dragoljub Zamurovic (artzamur.com).
  • @ Dragoljub Zamurovic (guest): Велика фотографија, нема 200 пиксела. Неко ће се опасно окористити, ако већ није за 13 година колико овде стоји. Уместо да се поносите што је баш ваш рад одабран да помогне у едукацији других, и то у Fair Use формату. Ако вам ово смета, престаните да користите Youtube, Википедију и генерално Интернет, осим у текстуалној форми. Треба да вас је срамота.
  • Trenutno dvanaest turističkih agencija koristi tu fotografiju za reklamiranje i prodaju svojih putovanja bez mog odobrenja. Naravno, bez potpisa i honorara. I, naravno, ta putovanja nisu besplatna. Znači, neko se bogati na moj račun zahvaljujući onome ko je tu fotografiju ukrao i postavio na Vikipediju. Razmislite o tome.
  • @ Fair Use (guest): I još nešto, nije u pitanju samo ova "fotografija od 200 piksela" već stotine i stotine drugih, mnogo većih koje je neko ukrao i postavio kao svoje na Vikipediju, Vikomediju, Vikimapiju... Kad nađete svoju fotografiju koju neko štampa u "njegovoj" knjizi, on odgovori da je fotografiju preuzeo sa Vikipedije gde je sve besplatno. Kad vidite flašu šljivovice na kojoj je vaša fotografija, proizvođač kaže da je fotografiju skino sa Vikimedije... Dokle treba da trpimo ove krađe? A sve one potiču od onog ko je prvi te fotografije ukrao i postavio ih kao svoje.
  • Show all comments