Слано копово
Serbia and Montenegro /
Vojvodina /
Novi Becej /
World
/ Serbia and Montenegro
/ Vojvodina
/ Novi Becej
, 8 km од центра (Нови Бечеј)
/ Србија /
језеро
Add category
Слано копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног знацаја за оцување богатства биљног и животињског света Војводине. Настало је деловањем реке Тисе која је у прошлости цесто мењала свој ток, разливала се и плавила околне удолине. Један од прастарих рецних меандара је и Слано копово, у Банату код Новог Бецеја, заостао након обилних мелиорација на тлу Војводине.
На подруцју Сланог копова се јављају специфицне слатинске биљне заједнице које су у фази нестајања у целој Панонској низији. Оне се одликују присуством великог броја ретких и угрожених врста и, осим на Сланом копови, оцувале су се још једино на локалитетима Окањ и Русанда.
Специјални резерват природе "Слано копово" је уредбом Владе Републике Србије 2001. године проглашен за природно добро од изузетног знацаја прве категорије. За стараоца овог природног, добра које се простире на 976 хектара, одредено је Ловацко удружење из Новог Бецеја. У јулу 2004. године Слано копово је проглашено за светски знацајно водено станиште по Рамсарској конвенцији, коју је наша земља ратификовала 1976. године. Тиме је отворена нова страница у заштити и могуцност развоја медународних пројеката на овом јединственом подруцју у Војводини, на добробит локалног становништва и природе.
Овај резерват једно је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копови забележено присуство више од 200 разлицитих врста. Ово подруцје је најзнацајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира.
Због својих изузетних вредности, Слано копово је 1989. и 2000. године ознацено као медународно знацајно станиште птица по ИБА пројекту с површином од 2660 хектара. Током јесени на овом јединственом простору окупља се цак 20.000 ждралова, што је особеност свега неколико локалитета у Европи. Слано копово је било последње гнездилиште плавокљуне патке у нашој земљи, која је изумрла пре цетири деценије.
Уз финансијску помоц Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој на Сланом копови су претходних година реализоване бројне акције везане за активну заштиту, као и активности усмерене на промоцију резервата у јавности. Постављено је неколико информативних табли, изградене су три осматрацнице за љубитеље природе, а штампан је и проспект резервата.У плану је и изградња пријемног пункта за посетиоце, који би се састојао од осматрацнице, надстрешнице и просторија за цувара резервата и где би они могли да добију промотивне материјале.
www.youtube.com/watch?v=F6pep4rJ5wI
www.youtube.com/watch?v=e82y2LZ8YSA&feature=related
На подруцју Сланог копова се јављају специфицне слатинске биљне заједнице које су у фази нестајања у целој Панонској низији. Оне се одликују присуством великог броја ретких и угрожених врста и, осим на Сланом копови, оцувале су се још једино на локалитетима Окањ и Русанда.
Специјални резерват природе "Слано копово" је уредбом Владе Републике Србије 2001. године проглашен за природно добро од изузетног знацаја прве категорије. За стараоца овог природног, добра које се простире на 976 хектара, одредено је Ловацко удружење из Новог Бецеја. У јулу 2004. године Слано копово је проглашено за светски знацајно водено станиште по Рамсарској конвенцији, коју је наша земља ратификовала 1976. године. Тиме је отворена нова страница у заштити и могуцност развоја медународних пројеката на овом јединственом подруцју у Војводини, на добробит локалног становништва и природе.
Овај резерват једно је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копови забележено присуство више од 200 разлицитих врста. Ово подруцје је најзнацајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира.
Због својих изузетних вредности, Слано копово је 1989. и 2000. године ознацено као медународно знацајно станиште птица по ИБА пројекту с површином од 2660 хектара. Током јесени на овом јединственом простору окупља се цак 20.000 ждралова, што је особеност свега неколико локалитета у Европи. Слано копово је било последње гнездилиште плавокљуне патке у нашој земљи, која је изумрла пре цетири деценије.
Уз финансијску помоц Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој на Сланом копови су претходних година реализоване бројне акције везане за активну заштиту, као и активности усмерене на промоцију резервата у јавности. Постављено је неколико информативних табли, изградене су три осматрацнице за љубитеље природе, а штампан је и проспект резервата.У плану је и изградња пријемног пункта за посетиоце, који би се састојао од осматрацнице, надстрешнице и просторија за цувара резервата и где би они могли да добију промотивне материјале.
www.youtube.com/watch?v=F6pep4rJ5wI
www.youtube.com/watch?v=e82y2LZ8YSA&feature=related
Nearby cities:
Координате: 45°37'27"N 20°12'29"E
- Језеро Острово 8.8 Km
- Мртва Тиса 14 Km
- RIBNJAK 31 Km
- Мика - Језеро 39 Km
- Јоца - Језеро 40 Km
- Ченћанско језеро 55 Km
- Рибњак Сакуле 57 Km
- Лудашко језеро 62 Km
- Палићко језеро 66 Km
- Вршачки Ритови- рибњак 90 Km
- Општина Нови Бечеј 2.7 Km
- Врањево 6.2 Km
- Нови Бечеј 6.3 Km
- Opština Bečej 22 Km
- Opština Ada 23 Km
- Град Кикинда 24 Km
- Opština Čoka 32 Km
- Општина Житиште 32 Km
- Град Зрењанин 34 Km
- Opština Senta 37 Km