Скопска Црна Гора

 планина, Невидљив

 Upload a photo

Скопска Црна Гора (мк. Скопска Црна Гора, алб. Mali I Zi), често звана и само као Црна Гора, је средње висока планина на северу Македоније. Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.
Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), кумановске котлине (на истоку), гњиланске котлине (на северу) и долине реке Лепенац (на западу). Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши врх је Рамно са 1 651 м. Кањоном Липковске реке, која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани - Карадаг. На падинама Црне Горе леже градови:
Скопље (на југу),
Куманово (на истоку),
Качаник (на западу) и
Гњилане (на северу).
Становништво Црне Горе је у 19. и 20. веку као део своје области третирало девет села на јужном обронку планине Црне Горе. Села :Чучер, Горњани, Бањане, Љуботен, Кучевиште, Глуво, Мирковце, Побожје, Бразда, Љубанце и Бродац. Становнике ових села околина назива Црногорцима а тако су и сами себе називали. Народно схватање прихватили су и историчари, етнографи и етнолози па се и данас у етнолошком и културно-историјском погледу ова села у друштвеним наукама посматрају као посебна област- Скопска Црна Гора.
Није познато од када се ова област назива својим данашњим именом, први помен међутим датира из друге половине 13. века када је бугарски цар Константин Тих завештао села ове области својој задужбини. Црна Гора се под својим именом поново помиње године 1300. у хрисовуљи краља Милутина цркви Светог Ђорђа на Срави у Скопљу. У 15. веку Црна Гора се спомиње у Житију Деспота Стефана Константина Филозофа. Турци су након освајања Скопља превели име у Кара-даг, па се и тај израз може наћи у употреби.