Козник

 торањ, утврђење, Интересантно место

Тврђава Козник
Козник је тврђава у Србији, која се налази 8 километара западно од Александровца и десетак километара северозападно од Бруса, а подигнута је у последњој трећини XIV века. Смештена је на обронцима Копаоника[a], на једном купастом узвишењу висине 921 m нмв[b], које доминира околином, изнад реке Расине. У историјским подацима се везује за личност великог челника Радича Поступовића, велможе Стефана Лазаревића (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427). У склопу Ноћи музеја 2009. године, у тврђави Козник је била смештена поставка под називом „Живот у средњовековном замку“. Данас је делимично конзервирана и налази се под заштитом републике Србије као споменик културе од великог значаја.



Tvrđava Koznik

Koznik je utvrđenje smešteno na vrhu brda, 8 km zapadno od Aleksandrovca. Verovatno je bio u posedu čelnika Radiča Postupovića koji je vladao tim krajem u prvoj polovini XV veka. Danas postoje značajni ostaci tvrđave.

Cela oblast oko grada se naziva Rasina zbog čega se Koznik povezuje sa Radičem Postupovićem kome je na Rasini despot Stefan 1405. godine izdao dve povelje. U narodnoj epskoj poeziji Postupović je nazivan i Rade Oblačić ili pak Rajko od Rasine, zbog čega se i ova dva imena vezuju za Koznik.

Izgled Koznika

Grad je poligonalne osnove sa bedemima ojačanim četvorostranim kvadratnim kulama. Ispod južne strane grada se najverovatnije prostiralo podgrađe u kome se mogu nazreti ostaci jedne kule. Grad je poseduje glavnu kapiju blizu severoistočne kule na severnom bedemu, dok se kao pomoćni ulaz koriste vrata na severozapadnoj kuli. Pored toga, ima indicija da je postojala još jedna kapija na južnom bedemu, pošto na jednom mestu postoji nepravilna rupa u bedemu. Tri kule na istočnom bedemu su nešto manje od tri koje se nalaze na južnom i zapadnom bedemu, dok su dve kule (od kojih je jedna Donžon) na severnom bedemu značajno veće od ostalih.

Na najvišoj tački grada, oko 921 m nmv, na sredini severnog bedema smeštena je Donžon kula. U pitanju je četvorostrana kula sa osnovom pravilnog kvadrata stranice 9 m i debljinom zida od oko 2 m, u koju se ulazilo sa južne strane.

Unutar gradskih bedema su pronađeni ostaci nekoliko zgrada smeštenih uz istočni odnosno zapadni bedem.