Храм Светог Великомученика Георгија у Бежанији (Београд)

 црква  Add category

Наш храм је један од најстаријих храмова у Београду.
Налази се у Бежанији, у Новом Београду,
и посвећен је Светом Великомученику Георгију.

Историјат храма
-----------------------
Бежанија је, вероватно, насељена за време Турака, јер се за извесног чортановачког попа Стефана у књигама спомиње да је рођен у Бежанији око 1645. године. После карловачког мира (1699) село је остало иза Маркелинове линије, у Турској, и припало Београдској митрополији, а тек после пожаревачког мира (1718) враћено је под управу карловачког митрополита. У периоду 1728-1745. село је припадало спахилуку грофа Сенбора, све до војне границе 1745. На једној мапи Срема из 1730. године означено је село Бежанија - "Verschania".Село је у почетку било веома мало, са мало домова (1734. било је 36 домова, док је 1808. било 115 домова са 749 душа). Број домова је варирао у том периоду због ратова и болести, јер је за време рата 1788-1790. било војске у Бежанији, која је донела са собом и заразне болести од којих су ишчезавале читаве породице. Неке породице су и пребегле у Турску у том периоду. До 1733. године није било цркве у Бежанији. У списима се помиње да до 1718. у селу није било ни цркве ни свештеника. Тек 1773. године спомиње се прва црква, која је била направљена од черпића (непечена цигла), непатосана, шиндром покривена, без звона, а свод је био од дасака. Била је посвећена Светом великомученику Георгију, али се у њој није служило. Тек ју је 1753. године освештао епископ Партеније. Због слабог материјала црква је поправљана и дозиђивана, тако да су олтар и мушка црква били од черпића, а женска од цигала. Касније је црква добила звонару и звона.

Прва црква се налазила на месту где је касније изграђена кућа црквене општине, а почетком овог века на том месту се налазила часна трпеза, која је била покривена црепом и ограђена оградом. Када је купио плац где се налазила прва црква, пок. Милош Серафиновић је одлучио да поруши ту часну трпезу. Пошто је био незнабожац, из обести је хтео да уништи сваки траг прве цркве. Али, десило се чудо: Милошев син јединац добио је фрас и остао целог живота мутав и сакат у рукама, а зидар који се попео да руши цреп са крова, пао је и на месту остао мртав. Милош се тада уплашио и покајао, почео је редовно да иде у цркву и пред своју смрт кућу коју је на том плацу подигао, оставио је цркви. Одмах до цркве налазило се и гробље, а и данас се на том месту види понеки стари споменик. То гробље је 1895. године затворено.

Прва црква је постојала до 1827. године. До тада су Срби из села давали у закуп свој пашњак звани "Камендин" џелебџијама, за испашу стоке. Од прихода је 1827. године подигнута нова црква, која и данас постоји. У то време су у Бежанији, поред Немаца (који су се у ове крајеве населили у време владавине аустроугарске царице Марије Терезе), живели Срби избегли са Косова у доба велике сеобе под Арсенијeм III Чарнојевићем.

Храм је грађен у барокном стилу, а некадашњи иконостас је 1938. године замењен новим и рад је руског емигранта Андреја Биценка. Звоник се налази на западној страни, а крст на врху је дело лимара Филипа Валтера, Немца, који је овде живео. Прича се да је Филип, завршивши посао и наздравивши са крова звоника, бацио чашу на земљу, која се, чудом, није разбила. У почетку је црква имала три звона, али су она употребљена у ратне сврхе од стране Аустроугара током првог светског рата. После рата је Црквена општина набавила два нова звона, док је велико звоно купљено прилозима парохијана.

Место на коме је црква сазидана звало се некада Доње поље, јер је то била најнижа кота приобаља Саве. Поред цркве у то време је текла река Галовица. Прича се да су аласи, када би се Сава удружена са Галовицом, излила, везивали чамце за порту цркве. Реке Галовице више нема, јер је преко Сурчина одведена у Саву.

Током ратова црква није значајније оштећена (осим оштећења сводова због топовске пуцњаве током првог светског рата, што је касније поправљено), па је до данас сачувала свој првобитни изглед. Време је, ипак, учинило своје и пре пар година почело се са обновом храма. Реконструисани су звоник и кров храма, обновљена фасада, замењени прозори, пресечен је темељ ради заустављања влаге, изграђен нови парохијски дом и капела за паљење свећа, темељно реконструисана и заштићена ограда порте, плански засаћено дрвеће и сезонско цвеће...

По благослову Његове Светости Патријарха Павла, почетком 2002. године ангажовали смо иконографа Господина Милована Белошевића за израду нових фресака по технологији српских средњевековних зографа (на свежем малтеру), што ће омогућити да се фреске сачувају и буду свеже док год постоји зграда храма. Фрескопис је завршен 2007. године, а освећење фресака обављено је на дан храмовне славе 06. маја 2007. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Господина Г. Атанасија.

Канцеларија храма
------------------
Адреса: Војвођанска 70, Бежанија, Нови Београд 11070, Србија

Електронска пошта: info@svetigeorgije.rs
Телефон: +381 11 2161 093; +381 11 3185 861; +381 11 3187 718
Факс: +381 11 2281 804

www.svetigeorgije.rs
www.crkva-bezanijska.rs/