Виминацијум

 музеј, Рушевина, Археолошко налазиште, Roman Empire (en)

Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије (Moesie Superior), која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Pod Hadrijanom, Viminacijum je stekao status municipija, grada sa visokim stepenom autonomije koja podrazumeva i nezavisnu gradsku upravu. Za vladavine Gordijana Trećeg postaje kolonija rimskih građana i dobija pravo na kovanje lokalnog novca. U okvirima rimske uprave bio je to najveći status koji jedan grad može da dosegne. Ovde je 211. godine Septimije Sever proglasio carem svoga sina Karakalu.

Viminacijum imao je više desetina hiljada stanovnika, dok je logor oko koga je nastao grad imao čak 6.000 vojnika. Bio je sedište episkopa u IV veku. Razorili su ga 441. godine Atilini Huni, a obnovljen je kao vojno utvrđenje 535. godine, za Justinijana Prvog. Gasi se dolaskom Slovena.